Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

недеља, 30. новембар 2014.

Лутања / Светислав Стефановић




Република, 22. 05. 1920.
 
Годови, Заветине. новембар 2014, југ Србије
                Ништа у толикој мери не показује нашу балканску инфериорност као наша готовост да се, без икакве критике, поводимо за оним што нам изгледа као модел код културних народа Запада, и да узоре Запада прихватамо и преносимо код нас. Та готовост и јагма да се на тај начин покажемо што културнији свеопшта је код нас, и у нашој моди и у нашој уметности, у науци као и у политици. При том се обично дешава да нама, у свима тим гранама, сем ваљда у извесној мери моде, важе као узори и први модели, ствари, гледишта и установе које су на Западу или другостепене вредности, или су већ и застареле и изанђале. Сем тога, и сам процес преношења тих тзв. модела на наше мање културно или некултурно тло чини своје да ти модели и узори постану код нас нагрђени и унакажени до комичности. Тако ми имамо једну, сасвим особену, нашу париску моду; једну не мање чудну француску и другог порекла модерну уметност и поезију, и један сасвим чудан енглески парламентаризам; и сад се спремамо да добијемо и неки чудан американски демократизам са бескрајним варијацијама, од Марјановићевог промашеног обноваштва до М. Прибићевићевог сељачког демагоштва.
                Мислим и на оне људе који су се или бавили у Америци, или недовољно простудирали американско државно уређење, или су га из даљине теоријски проучавали, па су дошли до убеђења да, пошто је код нас питање државног уређења на дневном реду, треба што више пропагирати, сваки на свој начин и ваљда у што више облика, американски систем и узети га за модел нашем уређењу. Г. Смодлака је учинио једну малу девијацију и, уместо у Сев. Америку, отишао у Јужну Америку и отуд нам донео свој модел државе.
                Сви ти људи чине једну општу омашку. Они затварају очи пред фактом да ти модели сада, и у својим рођеним земљама, преживљују једну тешку унутрашњу кризу из које се не зна још да ли ће и уколико ће изаћи неизмењени. Сви знаци говоре да ће фундаменталних измена бити свуда у свету. И онда, како изгледа наша ревност да преносимо код нас моделе, који ће можда сутра или кроз годину и две дана бити на свом рођеном тлу битно измењени? Или, ако светска реакција, којој се као и пре сто и више година, и данас ставила на чело Енглеска са својим империјалистичким - дуго прикриваним али све јаснијим! - тенденцијама, победи, и наметне Европи режим који јој се спремала да наметне, у бруталнијој форми, и Немачка, режим оружаног мира, потајне реакције и економског ропства - хоћемо ли ми и тада гледати да у свему копирамо западне узоре, онако, ваљда, као што г. Стојан Протић, бар у теорији, проповеда енглески парламентаризам, наравно у својој доста балканској оригиналној редакцији? До душе, пракса и искуство модификују сваку теорију, те су пракса и искуство дали и нашем парламентаризму сасвим особена обележја. Али, хоћемо ли увек чекати да пракса и искуство модификују и рђаве теорије као што чине и са добрима? Хоћемо ли применити у пракси нацрт Устава г. Смодлаке, или нацрт г. Ст. Протића, или неки нацрт израђен по американском узору - зато да би пракса показала рђавост и незгодност тих нацрта за нас?
                Рат је, по нашем уверењу, толико пореметио и изменио постојеће друштвене вредности, и сасвим јасно изнео на површину нове критерије за процену постојећих одношаја и вредности, идеја и ствари. Многе ствари, многе идеје, многе установе које су пре рата имале прву вредност, изгледале достојне највиших, најидеалнијих места - рат је тако сурово уништио да их већ и нема; друге је тако изменио да, што је изгледало идеал пре рата сад је достојно презирања; или је оно што је било незнатно добило сасвим нову, већу и ширу садржину. Империјализам пре рата и данас! Онда је он још читаве народе опијао, данас је страшило, баук и опасност целог света.
                Или, на другој страни, демократизам пре рата и данас! Тада је он, у основи, био платформа политичке борбе против централне монархистичке власти, данас је он, из дана у дан, све више платформа општа, широка, светска, за једну нову организацију свих држава и целог друштва. Само се ваљда још код нас демократизам сматра само као борба за извојевање што виших и ширих права народу од владајућих класа, и то по милости и доброј вољи владајућих, док се у свету демократизам хвата у коштац са најсилнијим покретом маса који је икад постојао у историји људској, обухвата га, носи га, води га, упућује га новим стазама људског прогреса. Као што је рат свирепо демантовао теоретичаре државне власти, власти државе над народом, тако послератна криза све више демантује и теоретичаре класне борбе, и показује да ни једна класа нити има моћи ни права да завлада, и по својим интересима да организује цело друштво. Народ се показао јачи од државе, он је остајао и побеђивао и кад је држава пропадала. То је показао српски народ, и руски, и немачки. Тако је и друштво јаче од ма које класе, шире је и обимније.
                Видети општа начела и тенденције нове друштвене организације која се свуда намеће и, више или мање, изводи, и учинити све да и наша држава и народ буду у тим тенденцијама - то је наш највећи задатак данас, а не да по страном превратном свету тражимо моделе за нашу државу, или да се, као све владајуће наше странке, задовољимо крпежом аморфних остатака хабсбуршке монархије и Пашићеве солунске Велике Србије. Народ који је био способан да преживи и опет наново у живот поврати своју једном пропалу и умртвљену државу, биће способан и да ту државу учини способном за живот у новом животу целог човечанства. Нека се власници не заваравају да могу задржати или спречити народ у извршењу те његове мисије. Србија је родила Југославију, и она ће је умети и одржати у животу, не силом своје надмоћи и власти него душом свога народа и духом своје слободе

          == извор:


Светислав Стефановић



СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА
ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ
(1899-1943)
Приредио
Предраг Пузић

субота, 22. фебруар 2014.

Spisateljica Nađa Tešić preminula u Njujorku

U NjUJORKU, u četvrtak 20. februara, posle duge i teške
bolesti, od posledica moždanog udara preminula je spisateljica dr Nađa
Tešić (1939-2014). Detinjstvo je provela u Srbiji, u rodnom Užicu, a u
15. godini se sa bratom Stojanom, čuvenim scenaristom i dobitnikom
Oskara, zaputila u istočni Čikago. U SAD je živela do kraja, pišući
romane, drame, eseje, scenarija i poeziju. Predavala je režiju i filmski
scenario na Bruklin koledžu u Njujorku i francusku književnost na
Ratgers univerzitetu. Autor je višestruko nagrađivanih romana "Borac u
senci", "Rodna gruda", "Umreti u Čikagu" i "Daleko od Vijetnama". Njene
drame "Posle revolucije" i "Žetva" sa zapaženim uspehom igrane su u
teatrima u SAD.
Njen jedini roman preveden na srpski jezik "Umreti u
Čikagu" ("Službeni glasnik", 2012) je imigrantska, autobiografska
ispovest, u kojoj Srbije i Užice zauzimaju značajno mesto. Njen najduži
boravak u Srbiji bio je onaj tokom agresije NATO, kada je kao
antiglobalista i borac protiv imperijalističkih ratova, želela da deli
sudbinu naroda kome je bez rezerve, baš kao i njen brat Stiv Tešić,
pripadala.
- Tri centra gravitacije Nađinog života bili su Srbija i Jugoslavija kao duhovna i fizička domovina, Amerika kao nevoljno mesto prebivališta i Pariz kao duhovna i etička nadogradnja -
kaže prof Radmila Nastić. - Međutim, pripadnost dvema kulturama,
američkoj i srpskoj, Nađa i Stiv manifestovali su autobiografskim
elementima u svojim delima, a oni sežu u jugoslovenske i srpske korene,
ili i u američku kulturu, naročito u podžanr urbane naracije.

PORODICA

U POSLEDNjIM danima, o Nađi Tešić brinuli su njen sin Stefan, Stivova supruga Rebeka i
najbliži prijatelji iz Srbije. U samrtnom času, dugo je i nerazumljivo
govorila na srpskom jeziku, američki lekari su snimili njene reči u
želji da ih neko prevede, ali se malo toga moglo razaznati...


Spisateljica Nađa Tešić preminula u Njujorku | Kultura | Novosti.rs

недеља, 19. јануар 2014.

Блиц: Мира Марковић у контакту са убицом Ћурувије


БЕОГРАД – Мирјана Марковић, удовица Слободана Милошевића у контакту је са убицом Славка Ћурувије преко заједничког пријатеља, пише Блиц.
mira markovic1 621x487 Блиц: Мира Марковић у контакту са убицом Ћурувије
Како лист наводи тај заједнички пријатељ је Драган Филиповић Фића који је у време убиства власника “Дневног телеграфа” био заменик начелника Друге управе за обавештајни рад ДБ-а и саветник шефа тајне службе за специјалне операције
Он одржава контакт између Мире Марковић и Мирослава Курака, Филиповић чак и посећује шефицу ЈУЛ-а у Москви.
„Курак, који је недавно отишао на једнонедељни сафари између Танзаније и Кеније, тефоном је звао Филиповића, који живи у Шангају, где је побегао у време “Сабље”. Филиповић се стално чује и са бившом председницом ЈУЛ-а и често је посећује у Москви“, каже извор “Блица”
Извор Блица наглашава да Филиповић, који је био и саветник Радована Караџића, зна шта се дешавало и шта је радио ДБ и могао би да открије и многе ствари о убиству Ћурувије, али и о другим злочинима.
Филиповић, кога колеге у ДБ-у описују као много више склоног оружју и борилачким вештинама него софистицираном обавештајном раду, окренуо се списатељству.
У возилу с Легијом
Драган Филиповић је са места заменика начелника Друге управе и саветника за специјалне операције шефа ДБ-а био задужен за Јединицу за специјалне операције. Под Другом управом су биле и “црвене беретке”. Наводно, Филиповић је у време убиства четири члана СПО на Ибарској магистрали био у возилу са Милорадом Улемеком Легијом, који је 8. јануара именовао убице Славка Ћурувије.
У својим књигама, на пример у оној под насловом “Анатомија глобалистичког смрада”, износи податке о свом послу у ДБ-у и не скрива да је био практично саветник за ликвидације.
Открива и да је у ДБ-у, у време НАТО бомбардовања, планирано убиство Џорџа Сороса у једном летовалишту. Убица је требало да буде извесни “Мунгос” из резервног састава ЈСО. Међутим, каже Филиповић, иако је “Мунгос” био посвећен том задатку, од убиства се одустало када је изведена једна слична акција за шта су били осумњичени Срби, а и бомбардовање је било окончано.
Филиповић не скрива ни своје мишљење о Ћурувији, убијеном за време бомбардовања на Ускрс 11. априла 1999.
„Он је подржавао америчко бомбардовање, називајући га демократским чином. То је највероватније био разлог због којег је ликвидиран. За његову смрт глобалисти окривљују искључиво ДБ, мада је објективно то могла извршити било која од патриотских групација, којих је тада у Србији било на десетине“, написао је Филиповић, копирајући вербални напад Мирјане Марковић који је претходио убиству Ћурувије.
Он констатује да није имао “додирних тачака” с убиством новинара, али да је вероватно међу осумњиченима.
Занимљива је веза Филиповића и с осталим из ДБ-а осумњиченима за убиство власника “Дневног телеграфа”.
Даница Драшковић: Хтео је у СПО
Даница Драшковић, функционер СПО, каже за “Блиц” да је одмах после убиства четворице њихових чланова на Ибарској магистрали добила понуду од једног тадашњег државног функционера да Драган Филиповић буде у страначком обезбеђењу. „Речено ми је да Филиповић жели да буде шеф Одељења за безбедност СПО. Заузврат је понуђено да ће нам обезбедити проценат гласова на изборима. Одбила сам одмах јер се већ тада сумњало да је с Легијом био на месту злочина“, каже Драшковић.
Филиповић је био саветник за тајне операције Радомира Марковића, осумњиченог да је као шеф ДБ наредио убиство новинара.
Био је и врло близак сарадник Милана Радоњића, осумњиченог да је организовао убиство Ћурувије. Радоњићу је био заменик у Другој управи.
Осим тога, Ратко Ромић, који се терети да је саизвршилац убиства и да је био са Курком, радник је Друге управе и Филиповић му је био шеф.
Драган Филиповић је написао у својој књизи да је после изборне победе Војислава Коштунице против Слободна Милошевића одржан састанак врха ДБ-а на коме је био и тадашњи министар полиције Влајко Стоиљковић. Министар је захтевао „да се по цену живота брани Милошевић”.
Након што је министар отишао, у врху ДБ-а су се договорили, тврди Филиповић, да признају победу Коштуници и да се даље ослањају на „радикале и националне снаге”.
Извор Блиц


Блиц: Мира Марковић у контакту са убицом Ћурувије - Правда